Ana je bila otišla na put i ostavila me samu doma. Računajući da će se sa puta vratit satrana i umorna, odlučila san joj lipo spremit cilu kuću i tako je iznenadit kad se vrati. Uvatila se ja posla, izglancala sve, oprala, usisala, posložila, razgrnila, a suđe ostavila za kraj. Operen onda i njih, pljesnem ručicama veselo i uvalin se u kauč s kavon i s laptopom na kolinima. Aaaala gušta, malo se razbaškarit nakon dvi, tri ure posla!
Taman otvorin fejzbuk da vidin je li se srušija sistem pošto me nije bilo par uri, kad iz kužine čujen KLO, KLO. Koju gospu sad tamo može kloklotat, upitan se. Aj dobro, odložin i kavu i laptop, oden do kužine, kad tamo iman šta vidit - i jedan i drugi lavandin do pola puni vode. Aha. Začepija se neki odvod, neš ti. Dlanom pokrijen otvor na jednom, pa na drugom lavandinu, pokušavajući starom metodom odčepit neman pojma šta. I upalilo je, voda je počela istjecat i ja se vratin na kauč. Nije prošlo 5min, opet čujen KLO, KLO. O majku ti kloklotavu, šta je sad. Povirin u kužinu, a u lavandinu prizor iz horor filma.
Voda se vraća, polako ali sigurno, u oba lavandina. Gledan, ne razumin. Kako se može iz čista mira voda tako vraćat? U to začujen još KLO, KLO. Sad je voda nadirala i iz mašine za suđe. Na podu kužine se širila šporka, masna fleka, a nivo vode u lavandinima je rasta i rasta. Izgledalo je ka da će svaki čas iz otvora izletit i dlakava sluzava ručetina nekog kuhinjskog demona.
Tiru riru tiru riru. Šta sad? U tuđem san stanu, ne znan suside, moje vodoinstalatersko znanje prestaje sa onom dlan-tehnikom odčepljivanja, a nivo šporke vode prijeteći raste i već vidin naslove u novinama:"Potopila prijateljici, samohranoj majci, stan u 10 minuta a potom se i sama udavila a da nije stigla ni dva statusa lajkat". Zovem Anu.
- Šta je, kako si? - kaže Ana.
- U panici sam! - vrisnen ja.
A onda se sitin, pa dodan: Ne boj se, nije ništa sa dicon!
- Dobro, govori više šta je?
- Vako, krenila ti ja jutros, ono, lip dan, bonaca, sunce, a čoviče ko to more platit, ovo nema nigdi na svitu, jel tako, i mislin se aj mogla bi malo sredit stan, ka, ti si na putu, vratit ćeš se umorna, ipak je to masu kolimetara, jel tako, a ja ionako neman šta radit, i odlučin, ka, mogla bi mal...
- BOBE NE PIŠEŠ BLOG, SKRATI I GOVORI VIŠE ŠTA SE DOGODILO ISPALIT ĆU NA ŽIVCE S TOBON!
- Potopila san ti stan.
- Ha?!
- Vako, išla ti ja prat suđe, a prije toga san ti rastrla onu bilu robu iz mašine, i stavila škuru za prat, onda san usisala dnevni boravak, zalila san ti i cviće, ne znan kad si ga ti zalivala, ali san mislila za svaki slučaj, dobro, ne valja ni previše zalivat cviće, ali san čul...
- BOBE!!!!!
To je malo potrajalo. A di neće potrajat kad me svako malo prikine i viče skrati. Ka da ja znan skratit. Da padnen negdi na Velebitu sa deset metara visine i ostanen ležat sa dvi slomljene noge i tri otvorene rane zvala bi HGSS i počela "Prošlu nediju van ja tako vidila jednu emisiju na televiziji di su pričali o zdravon životu i kako je masu ka važno u životu kretat se a pogotovo u prirodi i tako san van ja pomislila da bi bilo dobro da se i ja malo počnen kretat a kako nisan nikad bila na ovoj strani Velebita a i iman prijatejicu šta živi gori blizu..."
U svakon slučaju, Ana me uputila da zoven pridcidnika kućnog savjeta. Zvonin ja njemu na vrata i pokušan objasnit da mi iz lavandina nadire vodena lavina i čudovišta i plus da curi voda i iz mašine za suđe međutim on me prikine i govori:
- Aha. Ovo je jedan od onih dana.
Zbunija me.
- Kojih? - pitan ja njega.
- Pa, onih. Punica mi je jutros završila u bolnicu, žena je otišla kod nje, ja san osta doma čuvat troje male dice, a sad još i vama curi voda u kužini.
Gledala san zamišljeno u njega i zaključila da je njemu teže nego meni.
Vratin se u stan i eureka, sitin se koga ću zvat!
- Alo, Edi?
- E?
- Vako, jutros ti ja gledan, ono prilipi dan, bonaca, sunce, i sad, pomislin ti ja kako bi mogla Ani lipo sredit stan, i taman san lipo kren...
- Bobe.
- A?
- Nu skrati, svega ti. Vozin čovika na aerodorm, ne mogu pričat na mobitel zaustavit će me pandurija.
- Aha. Ovaj, potopila san Ani stan. Potopila san Ani stan!!! Voda nadire iz cile kužine! Iz lavandina, iz mašine za suđe, iz odsvugdi! A pridcidniku kućnog savjeta je punica završila u bolnicu! Još ne znaju šta joj je, ali žena mu je išla kod nje a on je osta sa troj...
- Bobe.
- A?
- Jel me zoveš zbog punice od pridcidnika kućnog savjeta ili zbog potopa u Aninoj kužini?
- Sad više ni ja ne znan! Samo dođi, molin te, situacija je kritična! Molin te, molin te dođi nas spasit!
- Dobro, smiri se. Čim se vratin sa aerodroma, iden doma po žicu, pa ću doć.
- Kakvu sad žicu?
- Pa, za pročačkat cijev, tuko. Aj bog.
- Ček, kako misliš aj bog, šta ću ja sad radit sa cilon ovon vodon??
- Vako. Lipo sađi doli u dućan ispod Anine zgrade i kupi šlauf.
- Šta da kupin?!
- Šlauf.
- Edi, ja san ovdi životno ugrožena a ti se zajebaješ??
- Ne zajebajen, šlauf će te držat na životu dok ja dođen, aj bog!
Sidin na kauču u dnevnom, pušin, kontempliran o šlaufu i osluškujen kloklotanje iz kužine. Straj me je otić povirit. Možda je u međuvrimenu iz lavandina izpuzalo nekakvo vodeno čudovište ili šta ja znan. Ali ipak moran tamo. Utrčavan sa sićen i krpom, kupin vodu ali ona nadire brže nego šta je ja uspijevan pospugat. Molin boga da Edi šta prije dođe.
Nije prošlo po ure, evo ga. Vuče nekakvu žicu i svašta još u kesi. Odlazi u kužinu ka pravi profesionalac. U to zove Ana.
- Alo, Bobe, kakva je situacija?
- Evo doša je Edi!
- Šta će ti Edi?
- Pa reka je da će malo pročačkat cijev! Ček, evo ti ga pa nek ti on objasni!
Dodan mu mobitel. Uslijedija je dijalog svih vrimena:
- Ej, Ana - kaže on njoj sabrano, ka da nismo u životnoj opasnosti.
- Ej, Edi. Šta je, doša si Bobi malo pročačkat?
- Nisan doša pročačkat Bobi, nego tebi.
- Jesi kua, iman ja ko će meni čačkat.
- E pa kad imaš, šta ti nije doša pročačkat?
Šta da van rečen. Tako su oni još neko vrime raspravljali ko je kome, šta i zašto doša pročačkat, dok san ja bidna izbezumjeno trkala vamo-tamo skupljajući onu vodurinu.
Na kraju je Edi uspija obavit šta je naumija, pri tom mislin na rješavanje problema sa vodom a ne na čačk... Ma, nema veze. Nego, još nešto. Da čujete njegovu verziju, on bi van ispriča i kako je on bidan u kužini čačkava cijevi dok san ja mrtva ladna za stolon u dnevnom boravku turpijala nokte sa novin priboron za sređivanje noktiju šta mi ga je za rođendan kupila Sandra i kojeg mi je baš tad palo na pamet isprobat, ali nemojte mu virovat, to je čista laž i izmišljotina.
:)
OdgovoriIzbriši