Facebook

Ne znam kako sam popustila. Znam da me nagovaralo, nahuškalo me, inače ne bi ja. Jedna moja prijatejica, koju san do tada smatrala sabranom odraslom osobom zavidnog mentalnog zdravja, namamila me na Fejzbuk.

Upisala san se dakle na Fejzbuk ne razmišjajući, ka i nekoć u pionire. Pionira san se riješila tako šta san zaboravila zakletvu, tamo negdi devedesetih, zajedno sa svima ostalima, a Fejzbuka san se riješila tako šta san zaboravila lozinku. Ali san se sitila, valjda nisan bila pri sebi.

U roku od tri dana nakon šta san se tamo upisala bila san pod streson. Na moju, ionako opterećenu mail adresu (tek da se zna), počele stizat nepregledne količine informacija potpuno nebitnih za moj životić.

Neman naprimjer pojma šta ću kad mi stigne obavijest da je izvjesni Muhamed iz neke
Južnoafričke Pripizdine Donje posla poklon u obliku čaše vina nekoj Singgrflild Kristnsen Jungersenšensn na Islandu.

Ostanen tako zamišljena nad tom obavijesti, pitajući se šta bi ja sad tribala?
Jel' da in čestitan? Ili da javin dalje? Kome? Materi? Bivšem mužu? Šefu? Zašto njima? A zašto Fejzbuk to javlja meni?

Onda su mi se počeli javjat neki Larseni iz Danske. Meni ih se javilo brat bratu sedan (7) komada takvih muških Larsena. Kolko ih u Danskoj ima, đava će ga znat. Oni su me stavili u neku grupu. Na Fejzbuku te stalno neko stavja u neke grupe.

Onda se unutar tih grupa svi međusobno sprijateju i šalju jedni drugima čaše vina. Nekad i srce. Onda se neko iz naše grupe sprijateji sa nekim iz neke druge grupe i skroz sjebe stvar jer se sad triba pozdravjat i razminjivat srca i čaše vina sa cilon jednon novon grupon.

I sad više ne primaš obavijesti samo o onima koji su postali tvoji prijateji nego i obavijesti o najfriškijim prijateljima tvojih prijatelja, a to zbog toga jer ste povezani činjenicon da imate zajedničke prijatelje na fejzbuku koje naravno ni ti, ni oni, niste nikad u životu vidili.

Ukratko, temeljna nit poveznica svih nas tamo je ta da jedni sa drugima nemamo ama baš nikakve majci veze.

Najteže mi je bilo kad san dobila poziv da se upišen u grupu „Kladim se da ću sakupit 4000 judi koji ne mrze nikoga“ Mislila san, aj, neće me đava odnit, a i lipo je o sebi mislit da nikoga ne mrziš.

Niti misec dana od uključivanja u nemrzilačku grupu, dobijen poziv da se upišen u grupu „Ljudi koji mrze ljude koji mrze“. E jebi ga sad. Upisivanje iz grupe koja nikoga ne mrzi u grupu koja mrzi sve koji mrze mi se činila ka ozbijni sukob interesa.


Inače, Fejzbuk je manijački ažuran, i obavijeste te i kad na primjer ona Singgrflild iz Islanda pošaje poziv za prijatejstvo Francoise iz Francuske i Tonču iz Komiže. Ti onda moliš boga da joj oni ne odgovore na poziv jer ako odgovore i o tome će te Fejzbuk OznaSveDozna obavijestit, a sva srića zasad ti ne šalju obavijesti tipa :

„Tonči iz Komiže koji je jučer poslao poziv za prijatejstvo Fatimi iz Istanbula još uvijek nije odgovorio na poziv Singgrflild iz Islanda koji mu je ona poslala neposredno nakon što je dobila poziv od Giovannija iz Piacenze da postane članom njegove grupe za promicanje prava muškaraca smeđe kose protestanske vjere heteroseksualne orijentacije koji se bore za očuvanje meksičkog kaktusa na sjeveru južnokineske provincije Čkn-Kču-Ćio-Lao“
Inbox mi se puni novin prijatejima i Larsenima i Muhamedima a ja počinjem osjećat totalnu nemoć i paniku.

Količina kaosa raste i priti postat još goron od kaosa i nereda među mojin bankovnin karticama.
Ka šta ni za te kartice neman pojma čemu na kraju služe, i ka šta i za njih iman osjećaj da me neko naivnu navuka a sad ne znan kako se iskoprcat, tako mi je isto i sa Fejzbukon. Kad naprimjer ubacin karticu u bankomlat, i utipkan kliko mi kuna triba, na ekranu se pojavi veliki natpis "JU MAST BI ĐOKIN?"

Spasilo me to šta izgubin sve lozinke i imena koja sebi izmislin. Znala san zapisivat te šifre na papire da ih ne zaboravin.
Ali onda izgubin i te papiriće. Jedini način da sačuvan šifru zapisanu na nekom papiru je taj da dotični papir progutan čin na njega zapišen svoje podatke.

Ali iman osjećaj da bi taj čin otvorija neke druge dileme koje bi već prišle u domenu zdravstvenog osiguranja a šta mi nije zgodno jer ne znan di san zametnila zdravstvenu iskaznicu.

Ovih dana me kopka ideja o otvaranju posebne i originalne grupe tamo. Zvala bi se „Kladim se da ću pronać 4 milijuna ljudi koji žive u Hrvatskoj“

Ako je ko zainteresirat za dat doprinos ovoj mojoj grupi neka se slobodno javi. Teška su vrimena, triba se grupisat.....