Zašto, o zašto me je muž ostavijo?

Dok san bila u braku izluđivalo me što su moje suside s kojima sam neko vrime pila kavu, imale običaj uz tu kavu nabrajat šta su sve očistile, oprale i opeglale taj dan. Da ne govorin da nigdi u sebi nisan uspijevala nać ni trunke oduševljenja svježe oribanim pločicama ili skuhanim ručkom. Bez obzira šta san osjećala da nešto samnom definitivno nije u redu jer su mi ti poslovi bili dosadni dozlaboga, ja sam se ipak potrudila uvatit ritam, čak sam i kolače, koje ne volim ni jest ni pravit, počela peć.

Nakon svakog malo kompliciranijeg kulinarskog zahvata moja bi kuhinja izgledala kao da ju je pomeo tsunami, brašna bi bilo po podu, po zidovima, po susjednim kućama, po meni, po svemu. Jeanput sam ispekla i TORTU. Jesam, majkemi. Koja je, kad sam je izvadila iz pećnice, izgledala kao da je netko greškom ispekao kutiju cigareta u pećnici. Nije se DIGLA.

Rekli su mi da je to do jaja. Ja san se pitala kako čovik tj. žena more znat, kad kupuje jaja, jel' su to ona šta se dižu il ona šta se ne dižu i zajebu ti tortu?
O peglanju da ne pričan. Kako ispeglat lancun veličine Hajdukovog stadiona bez da završiš na psihijatriji? Kako god da okreneš, na kraju shvatiš da STOJIŠ na tom lancunu, dok ga peglaš. Onda ostanu fleke od nogu, pa ga moraš ponovo prat.
Sanjarila san o nekom..štajaznan, bageru koji bi lipo proša priko takvog lancuna i sve riješija jednim đirom naprid-nazad. A uostalom, pošto je peglanje užasno dosadno, imala san se običaj zamislit dok peglan, odlutat u mašti u neki sretniji svijet gdje se lancuni peglaju sami, ili još bolje, di se uopće ne peglaju, ma, di uopće NEMA lancuna.. 

Što se tiče pranja robe, muž mi je ima od svakog para čarapa samo po JEDAN komad. Druga čarapa bi uvik negdi misterijozno nestala, pa sam pokušavala sparivat čarape sličnih boja, recimo tamnoplave sa crnima, al muž mi je bija težak tip i perfekcionista, to mu se nije baš sviđalo, čarape različitih boja na nogama.

Smetalo mu je ako čarape nisu iste boje, smetalo mu je što sam mu mami rekla da je stara zločesta kokošetina, smetalo mu je što mi svaki ručak malkice zagori, što sam mu sve bile košulje pretvorila u šareno rublje, što sam mu razbila nov novcat auto pogrešnom procjenom pri jednom zahtjevnijem parkiranju, što bi se ponekad malo zapričala na telefon pa došo računćić od tisuću kuna, majketi, dokle ide muška sebičnost?!?

Meni je ka plavuši, uvik bija problem paralelno obavljat poslove, i povezat ih u jednu smislenu cjelinu. Npr. ja peglam. Zazvoni telefon. Ostavin peglu, licem prema doli, naravno, odem do telefona. Pričam, čujem zvono na vratima. Rečem sugovorniku "ček", ostavim otvorenu slušalicu, odem i otvorim vrata. Na vratima oni šta naplaćuje televiziju. Kažem mu "ček", odem do sobe po lovu. Upalim svitlo, žarulja napravi "CIK" i rikne. Vratim se, platim čoviku, i odem u dućan po novu žarulju. U dućanu vidin oni novi derđent za robu od "bjeljeg bijelije", kupin ga i vratin se sritna doma bez žarulje ali sa novin detrđentom s kojin ću zadivit muža. Oden odma do mašine stavit bilu robu prat. Al ne mogu jer je u mašini škura roba od ujutro šta je nisan još prostrla jer san počela rano peglat da sve na vrime obavim i bez konplikacija. Izvadin škuru robu iznesen je na balkon da je prostren i tamo vidin dvi nebačene kese smeća. Ostavin robu uzmen kese jer prava domačica zna odredit prioritete i odem bacit kese u kontejner. Sretnen susidu i pozoven je na kavu. Stavin vodu za kavu al zaboravin upalit plin jer skužin da mi u drugom kantunu stoji upaljena pegla i otvorena slušalica od telefona. Uzmen slušalicu rečen "halo ko je?" al se niko ne javja. To neko zajebaje, kažen ja susidi šta čeka kavu. Izgasin peglu, jer je vrime kuvanja ručka, bacin onu košulju sa progorenim rukavon, i otvorin frižider. Tila bi kuvat juvu, al nisan izvadila meso iz leda. Ništa, staviću meso da se odmrzava, taman dok popijen kavu, pročakulan malo, i tako. Oden do špakera vidit jel uskuvala voda za kavu. Nije. Viš, kad te ne ide, ne ide te, kažen ja susidi šta čeka kavu. Ona meni reče na to "čula san da brže uskuva voda ako upališ plin". A u kua, viš ti to, od pustoga posla po kuči ne sitin se ni plin upalit.

Šta je bilo dalje, pogleajte u knjigi "Zašto, o zašto me je muž ostavijo?".