utorak, 15. rujna 2015.

Petnajstominutni organizam





Vidila san na jednomen portalu članak pod naslovon "U 5 koraka do maratonskog orgazma od 15 minuta".

Prvo san se pripala. Ko bi izdrža petnajst minuta orgazmiranja? To siguro ne more proć bez ozbijnih posljedica po fizičko zdravje. A ni psiha ne bi prošla lišo. Kakoš se poslin toga vratit u surovu realnost?

Osim toga, poslin bi od svakog seksa očekivala isti takvi učinak, šta je nemoguće kad čovik pročita šta sve triba izvest da bi do toga daprostite petnajstominutnog organizma uopće došlo.

Te namisti se vako, te namisti se nako, te ruka vamo te noga namo. Dobro jesul' oni normalni? Možda vakve stvari i mogu uspit purgericama, ali bogami ja ne mogu zamislit nijednog Dalmatinca koji bi izdrža da ga ženska vako namišta.

Prvo šta bi me pita, bilo bi ka u onome jednom vicu - "Jel' ti to mene misliš parkirat ili povalit?"

U tomen članku još govoru da se prvo tribaš "razodjenit". I sad kad oni moj navali na mene, da mu ja rečen "Nu pričekni da se razodjenen", ovi bi mislija da san makla. Kad njega uvati, nema čekanja, a kamoli razodijevanja. Nekad se ne stignemo ni pojubit. Zadnji put san mu bila čak i malo prigovorila šta se nismo bar malo jubili prije, a on mi je sav uspuvan odgovorija "Ajde bogati, jubit ćemo se poslin".

Drugo, neće njemu žena govorit di će i kako će. To, ako se mene pita, nije ni pristojno. Ka da čovik ne zna di šta ide. Ja na krevet, on na mene, i bože blagoslovi. Nemoš virovat kako ovi nounari po tin magazinima napravu filozofiju od nečega šta čovik more i zatvorenih očiju čas posla obavit. I sad su oni pametni šta nan tumaču kako petnajst minuti samo orgazminirat, a mi u tih petnajst minuti uspijemo ugurat i predigru i direktnu akciju i plus duvan poslin.

Treće, koju će gospu on bidan radit ako ja petnajst minuti afanajen? Tribalo bi tih petnajst minuti namistit da se nekako poklopu sa onih petnajst minuti poluvrimena utakmice između Hajduka i Dinama, pa dok ja afanajen da on more malo izać vanka pocipat se sa kojin bedblubojson. Tek toliko da ne stoji za ništa.

Četvrto, zbunilo me, moran priznat, ono di piše da muški dok se bavi smenon triba nešto zamislit pa me čačkat u smjeru kretanja kazaljke na satu. Ojebenti nauku.

Ma, znan ja da to praćenje kazaljki ima veze sa sekson jer oni moj obično prije nego šta me zaskoči pogleda na sat i reče "Za pet minuti san se dogovorija sa ekipon isprid trafike popit pivu, pa pošto imamo vrimena mogli bi malo, a?"

Međutin, tu me naprimjer najviše muči šta ako kazaljke idu u jednom pravcu, a ja počnen guštat u drugom?

Peto, u članku spominju puste kušine. (za čitatelje van moga erockog govornog područja kušini su van jastuki)
Te kušin ispod glave, kušin ispod noge, dva kušina s live strane, dva sa desne...Ako san dobro svatila, morala bi iznit cilu dotu šta mi je mater dala kad san se udavala, ili u nedostatku iste ić po susidstvu posuđivat kušine. A pošto danas svaka šuša ima internet i svašta čita, susidi bi odma znali zašto mi kušini tribaju.

Dobro, to bi bija zgodan način za vadit in mast, a njihova jubomora bi mi priuštila maratonski užitak od najmanje misec dana.

Šesto, u normalnome seksu, kad se desi da muški baš ne uspije onesvistit partnericu, nije problem one dvi minute tu nesvist lipo i pošteno tradicijonalno odglumit. A kakoš petnajst minuti glumit da je dobro obavija posal? Mogu se kladit da bi me već u šestoj minuti prozreja!

Sedmo, predlažen oviman šta daju savjete od seksu da ubuduće pišu članke po regijonalnon ključu.

Recimo, za Dalmaciju, dodat u članak napomenu da bi bilo dobro, za motivirat muškoga, da kušinići na sebi imaju hajdukov grb. Ili bar izvezenu materinu sliku.

Za regiju Zagreba i okolo, u članke ubacit da je maratonski ženski orgazam nešto šta metropolu razlikuje od ostalih, manje razvijenih, da ne rečen zaostalih, regija u Hrvackoj. Naglasit da petnajstminutno manevriranje po žemskom tilu košta puno manje živaca i novaca od manevriranja i parkiranja u centru Zagreba. More se napomenit i da muški koji ne uspiju žemsku dovest do vrhunca nek se obrate Bandiću jerbo u Zagrebu on može sve šta drugi ne mogu.

Za Slavonce, ubacit da petnajst minuta truda po ženskin oblinama daje bolji urod i neslućeno bolje rezultate od uru vrimena oranja po slavonskoj ravnici. Također, ne triba zaboravit da oni uvik tražu puno poticaja, pa se priporuča udvostručit broj kušinića.

Za Istrijane, e, za njih se kaže da su Zapad za ostatak Hrvacke, pa nek zanemaru kušine, dovojna in je uredna putovnica. Spretni kakvi jesu, oni će od toga napravit turističku atrakciju pa će opet cila Hrvacka od toga imat koristi. Ili će izmislit neki novi festival, pa će uz festival tartufa, festival Malvazije, festival maslinovog uja, festival istarskih vukodlaka, festival maškara i festival festivala imat i festival orgazama.


Nema komentara:

Objavi komentar